Oni verovatno nikada više nece pozvati Djoa Rajta, sveštenika iz Vicite, glavnog grada drzave Kanzas, da molitvom otvori zasedanje njihove vlasti. Sveštenik Rajt je molitvom izneo svoje utvrdjeno mišljenje koje je izazvalo ljutnju nekoliko zakonodavaca. "Odvratan je bio, razdvoran, licemeran, ohol," kaze jedan. Drugi vikaše: "hula je" i "nedolic."

Šta je to što je Svestenik Rajt rekao u njegovoj molitvi? Šta je izazvalo toliku ljutnju prema ovom svešteniku? Evo njegove molitve koja je sada širom objavljena u štampanim i elektronskim medijama:

"Boze naš na nebu, dolazimo pred tebe danas da se pomolimo za tvoj oproštaj i da upitamo za tvoj pravac i rukovodstvo. Znamo da tvoja rec kaze teško onima koji zovu zlo dobro, ali to je upravo ono što cinimo. Izgubili smo našu duhovnu ravnotezu i izopacili smo naš narodni pravac."

"Priznajemo da smo se rugali tvojoj apsolutno vernoj reci u imenu pluralisticke moralnosti. Molili smo se drugim bogovima i to smo prozvali, multikulturom.

"Odobrili smo perverzne puteve i to smo prozvali alternativnim nacinom zivota. Iskorišcavamo siromašne i to smo prozvali lutrijom. Zanemarili smo potrebu naroda i to prozvali samocuvanjem. Nagradili smo lenjost i prozvali je socijalnom blagostanjem (program kojim Amerika placa nezaposlene koji vecinom iskorišcavaju drzavu).

"U imenu slobodnog izbora, zene imaju pravo da ubiju svoju nerodjenu decu abortusom. A u ime prava zivota demonstriramo i napadamo zene i klinike gde se abortira.

"Zanemarili smo disciplinu naše dece i to prozvali, izgradnjom decjeg poštovanja. Zloupotrebili smo snagu i prozvali je politickim razumom. Zudili smo za posedom naših komšija i to prozvali porezom. Zaprljali smo vazduh svakojakim bezboznim recima i pornografijom i to prozvali, slobodom izrazavanja. Rugali smo se i smejali se casnim putevima naših otaca i to prozvali prosvecanjem.

Istrazi nas Boze i upoznaj srce nase. Okušaj nas i pokazi nam svaku grešnost i pokvarenost koja je u nama. Ocisti nas od svakog greha i pruzi nam slobodu. Rukovodi i blagoslovi muško i zensko, koji su poslani ovde glasom naroda Kanzasa, koji su rukopolozeni tvojom silom da vladaju u ovoj visokoj drzavi. Podari im tvoju mudrost da vladaju i podaj im odluku koja je direktno iz centra tvoje volje. Molimo se u ime tvog sina, zivog spasitelja, Isusa Hrista, Amin."

Po nekim ova molitva gospodina Rajta se moze smatrati neprikladnom prema modernim i danasnjim društvenim obicajima. Ali, da li je ova molitva stvarno neprikladna za današnji narod? Zar nije narod danas odlutao van granice morala?

Gubitak naše orijentacije?

Moral je vredan kao svetionik. On šalje stalne znake upozorenja o sigurnosti i paznji na vodi. Pronalazak pravca u današnjem veoma zbunjenom zivotu bez paznje o moralu dovodi nas u opasnost.

Svetionik belezi tacku prema kojoj brodovi procenjuju svoj polozaj i odrzavaju bezbednost i sigurnost svoje plovidbe. Svetionik sluzi kao stalan, veran putokaz. Moral vredi isto. Moral je signal koji dozvoljava sigurnost u navigaciji zivotne plovidbe. Gde se nalazimo u odnosu na tradicionalne obicaje Hrišcanskog puta? Treba pogledati:

- Pre dve decenije televizijske komedije su govorile o ljudskim straznjim delovima; sada ih pokazuju.

- Danas zene mogu da stupe u kontrakt s doktorima da abortiraju svoje nerodjeno dete, a mogu biti tuzene za zlo deteta ako upotrebljavaju droge dok su u drugom stanju.

- U nekim americkim drzavama detetu se po zakonu ne sme dati aspirin bez roditeljskog odobrenja, a maloletna devojka moze slobodno da abortira svoje nerodjeno dete bez znanja svojih roditelja.

- Razni samoproglašeni strucnjaci kazu da moralnost naroda treba izbaciti iz današnjeg pogleda i perspektiva. U širem vaspitanju apsolutno je samo to da ništa nije apsolutno.

Da li se temelj univerzalne moralnosti treba postaviti samo po našoj interpretaciji? Da li je naša društvena saglasnost naš jedini razuman putokaz o moralu? Kako se moze ocekivati od naroda da preuzme odgovornost za apsolutni moral, pogotovo u današnjoj slobodnoumnoj deceniji?

Raspad Morala

Pegi Nunen, govorni autor predsednika Regena i starijeg Djordja Buša, pisac je nekolikih knjiga koja se bave temom, moralnih vrednost. Gospodja Nunen je napisala u clanku za casopis, "Zenski Kucni Zurnal" pod naslovom "Šta se desilo našem moralu?" Upozorava gospodja Nunen da je zapadna kultura puna štetnih poruka i da se moral našeg naroda raspada pred našim ocima (Mart 1995, str. 70).

U tevelizijskim intervjuima u 1994. godini, gospodja Nunen je ispitala razne filozofe o njihovom mišljenju o problemu morala u Americi.

U naselju Grinvic, gospodja Nunen je intervjuisala društvenog filozofa Stenli Krauca. Gospodin Krauc, crnac, opisao je gospodji Nunen svet svog detinjstva u Njujorku, 1950. godine. "U ono vreme", kaze gospodin Krauc, "kada sam cekao školski autobus s knjigama u ruci, starije zene prodju i kazu: 'vodi racuna da uciš te knjige.' Kod Berbera narod mi je pruzao dolar za svaku peticu koju sam pokazao u knjizici."

"Gde su te starije zene i taj narod danas?", pita gospodja Nunen. "Oni su još tu", kaze gospodin Krauc "ali se bore s novom kulturom, sa snagom za koju nemaju moc da je zaustave" (str. 72).

Gospodja Nunen se iznenadila sa obzervacijom gospodina Krauca: "O zlocinu: opisali smo loše odstupanje nanize - nemocni da prihvatimo eksploziju zlocina oko nas, štitili smo se obradjivanjem zakona. Zlocin smo prozvali socijalnom bolešcu, u nadi da ce naša lepa namera i podatak o više novca popraviti ovaj problem". O gradu gde je odrastao gospodin Krauc dodaje: "Grad gde sam odrastao je tada bilo mesto nade, mesto gde, iako je vladala depresija, narod je imao osecaj mogucnosti". O gradu danas: "Danas je grad zemljište rasturenih domova i socijalne patologije" (str. 72).

Gospodja Nunen je takode intervjuisala Barbaru Dafo Vajthed, s kojom je diskutovala o raspadu porodice. Gospodja Vajthed, (posmatrac društvenih kretanja), akademik, zaprepastila je citaoce casopisa "Mesecni Atlantik" svojim clankom"Den Kuejl je u pravu." Tokom angazmana u istrazivanju da napiše taj kontroverzni clanak o pogledu bivšeg americkog podpredsednika, o americkoj porodici, otkrila je svet neizrecevih podataka koji dokumentuju loš utisak o razvodnim brakovima.

Gospodja Vajthed otvoreno govori o porodicnom zivotu u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Ona je obavestila da su pre dvadeset godina Amerikanci poceli da se ponašaju kao da su se predomislili o temelju porodicnog zivota. "Mi smo odlucili u 1970-oj deceniji, iz osecanja optimizma prema buducnosti, da preplaniramo porodicne odnose u smeru njihove vece produktivnosti našeg licnog zadovoljstva, gde je na primer sasvim u redu napustiti brak koji nam se više ne svidja. (To je bila velika promena mišljenja). A drugi deo je da ce utisak razvoda braka biti privremeran kada su u pitanju deca. Deca ce odskociti brzo iz te traume. To je tada bila jako proširena ideja u knjizevnim krugovima. Ko bi mogao da ostavi takvu komotnu pogodbu? A sada, tuzni a više mudri, stojimo u 1990-oj deceniji i shvatamo da se ovaj scenario optimizma nije odigrao" (Zenski Kucni Zurnal, Mart, 1995, str. 73).

" Teško onima koji zovu zlo dobro, ali to je upravo što radimo. Izgubili smo našu duhovnu ravnotezu i izopacili smo naše puteve. Rugali smo se apsolutnoj istini Bozje Reci u imenu moralnog pluralizma."

Televizija je ogledalo društva

Djeklin Micard piše 13. Jula u Televizijskom Vodicu i predstavlja pitanje roditelja koji se nadaju da gledaju porodicno orijentisane programe sa svojom decom: "Šta se desilo sa Casom Familije? Osam sati uvece je bilo vreme koje nas je sve okupljalo" (str. 12).

Ona je uporedila razliku u televizijskim programima iz 1970-te decenije sa programima u 1990-toj deceniji. U 1970-oj deceniji porodicni program po imenu, "Brejdi Grupa," familijarna komedija gde se Greg (najstariji sin) plaši da kaze roditeljima da je slupao kola. Danas na programu "Lud za tobom" Pol ima sestru koja se plaši da kaze roditeljima da je lezbejka. Na programu "Veseli dani," deliti koke znacilo je deliti koka kolu, s dve slamke. U komediji "Beverli Bregovi 90210" deliti koke znaci deliti slamke za šmrkanje droge.

"Ono što je bilo jako dobro u ranijim televizijskim porodicnim programima je da su prekazivali mnogo prolazak ispod površine sentimenta do autenticnih - nekada komplikovanih - osecanja kao što su sazaljenje, ambivalencija i neznosti" (str. 18).

Nil Postmen, profesor komunikacije umetnosti i nauke u Univerzitatu u Njujorku u svojoj popularnoj knjizi "Zabava do smrti" prikazuje da se današnje celo covecanstvo suviše zabavlja. Gospodin Postmen prikazuje suprost pogleda Orvela i Hakslija, ukazujuci na to da je Orvel pisao da je naš najlošiji san (strah), spoljašno prirodna opresija, pošto pogled Hakslija predskazuje da ce narod dostignuti dane gde ce voleti opresiju, da ce se diviti novim izumima koje ce razrešiti njegovu sposobnost razmišljenja (1985, str. vii). Covecanstvo strašno voli zabavu. Ali s kojom cenom cemo zaduziti vrednost porodice?

Robert Rektor, stariji analiticar dobrobiti i porodicnih odnosa u Heritidj Fondaciji pisao je u Nacionalnoj Reviji 15. jula poredeci religiju sa penicilinom, prikazajuci da je religija smrtonosna za široke vrste patogenih ponašanja. Gospodin Rektor komentariše ironiju naprednih mislilaca koji gledaju na religiju ne kao na medicinu, nego kao na kugu od koje citavo covecanstvo treba staviti u karanten. Gospodin Rektor veruje da je u pitanju ne samo cišcenje religije iz javnog mišljenja i debate, nego iz višekriticnog proširenja javnog okvira u modernoj eri, gde je crkva premeštena iz glavne uloge vaspitanja, obrazovanja i milosrdja.

Ali, ipak, ako se ovaj pakosni trud gurne na stranu, crkva još ostaje najjace oruzije u ratu protiv raspad porodice, zlocina, droge i ocaja (str. 32-33). Religija je temelj vrednosti, ne samo propovedana nego praktikovana, još ostavlja utisak na u naše okruzenje.

Ko odlucuje moralnu vrednost?

Televizijski komentator Ted Kapl jedanput je rekao da Mojsije posle silaska sa Sinajske Gore nije nosio sa sobom deset predloga na kamenoj ploci, nego Deset Zapovesti. Aluzija gospodina Kapla je na varljive bliske signale morala i eticke relativizacije. Biblija kaze da je nas arhitekt i crtac zivota predstavio moralne i duhovne zakone, Deset Zapovesti (Druga knjiga mojsijeva, glava 20).

"Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam tjelesan, prodan pod greh" (Rimljanima poslanica, glava 7:14).

Da li bi neko mogao da porekne da su Deset Zapovesti jedinstveni znaci koje celo covecanstvo moze da sledi? Deset Zapovesti definišu ljudsko ponašanje i moral covecanstva na jednostavan nacin. Da li moze bilo ko da ima protiv, na primer, da zakon protiv ubistva nije pogodan za naše doba?

Ali ipak, za ove jasne moralne zakone koje su Deset Zapovesti, mnogo misle da više nisu pogodni za naše moderno doba. Mnogo misle da nijedno sredstvo postoji u nase doba koje moze da odluci, potvrdi i opravda vrednost morala.

Kad su još odavno sve zemlje odlucile na zakon protiv ubistva, na primer, kako je neko mogao da kaze da Šesta Zapovest ne moze biti prikladna za današnji narod?

Protivnici koji se prepiru protiv Deset Zapovesti, danas su legije sa svih strana. Objašnjenje protiv ovih Bozijih zakona sada postoje sa svim moguce nacine. Klasicna svadja tvrdi da su Deset Zapovesti odredjene samo za Jevreje, ili da su samo deo "Starog zaveta" i da su vec odavno zastareli. Ali Biblija predstavlja, da to nisu samo zakoni Jevreja, nego su pisani za ceo narod, za celo covecanstvo.

"A Mojsije dodje i sazva starješine narodne; I kaza im sve ove rijeci koje mu Gospod zapovjedi" (Druga knjiga mojsijeva, glava 19:7).

"Tada rece Bog sve ove reci govereci" (Druga knjiga mojsijeva, glava 20:1).

"A cinim milost na tisucama onijeh koji me ljube i cuvaju zapovjesti moje" (Peta knjiga mojsijeva, glava 5:10).

"Ko ima zapovjesti moje i drzi ih on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imace k njemu ljubav otac moj; i ja cu imati ljubav k njemu, i javicu mu se sam" (Jevandelje po jovanu, glava 14:21).

"Blago onima koji tvore zapovjesti njegove, da im bude vlast na drvo zivota, i da udju na vrata u grad" (Otkrivenje jovanovo, glava 22:14).

Još drugi kazu da, pošto neke Zapovesti predstavljaju to što se nesme raditi, po tome su negativni i nemaju mesta u svetu gde se istice pozitivno samopoštovanje i pokušavaju da se oslobode od bilo kakve odgovornosti. Ono što neki nisu uspeli da prepoznaju, je da Bog upotrebljava zabranu u osam od Njegovih Zapovesti zato što je uvideo prirodan pad ljudske kulture na dole, sve nize i nize.

"I Gospod videci da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle" (Prva knjiga mojsijeva, glava 6:5).

Apostol Pavle pise: "Jer tjelesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bozijemu niti moze" (Rimljanima poslanica, glava 8:7).

Ako covecanstvo moze da prirodno izbegne izopaceno ponašanje, Bog ne bi našao racuna da izjavi Svoje Zapovesti koje zabranjuju takav škodljiv rad!

Da li bih neko mogao da porekne da su Deset Zapovesti jedinstvene medju znacima koje covecanstvo moze da prati? One definišu ponašanje i moral citavog covecanstva na jednostavan nacin. Da li bi mogao bilo ko da porekne, na primer, da zakon protiv ubistva nije pogodan za nas danas?

Bog odredjuje moralne standarde

Bog predstavlja Deset Zapovesti zato što sadrze najviše moralne standarde. Oni su apsolutno perfektni i dolaze od Boga. Ali, Bog je stvorio covecanstvo sa slobodom izbora:

"Svjedocim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas zivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izberi zivot, da budeš ziv ti i sjeme tvoje" (Peta knjiga mojsijeva, glava 30:19).

Bog objašnjava da covecanstvo cesto bira pogrešno, da cesto odbija Njegov apsolutno moralan zakon i prema tome navlaci na sebe patnju i stradjanje: "O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i drze sve zapovijesti moje svagda, da bi dobro bilo njima i sinovima njihovijem do vijeka" (Peta knjiga mojsijeva, glava 5:29).

Mozemo pomisliti da su Deset Zapovesti kao svetionik koji svetli svoj verni signal, osvetljava prolaz u gustoj magli eticke relativizacije i pokazuje pravac ka zivotu harmonije po Bozanskim principima.

Kralj David je poštovao sva Bozja naredjenja: "Rijec je tvoja zizak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj" (Psalmi davidovi, glava 119:105). David se zalio da ljudski rod prirodno ne gleda na Bozji zakon kao na lampu koja je putokaz u zivotu: "Oci moje liju potoke, zato što ne cuvaju zakona tvojega" (Psalma 119:136).

Svemocni Bog je pazljivo ocrtao vecnu vrednost morala kao zrake svetla za našu korist, da nas zaštite od sigurnog brodoloma. Bog poducava covecanstvo kako da zivi, ali ostavlja nama izbor, da li cemo odluciti na Njegov put ili ne.

Bog obecava da ce na kraju pruziti celom covecanstvu Svoj Sveti Duh. Ceo svet ce traziti Boga i drzati Deset Zapovesti koje su ogledalo Bozjeg Bogoslovenog, licnog puta.

Tada ce zakonodavci koji su bili protiv prizivne molitve biti bi malo pazljiviji i ljubazniji prema svešteniku Rajtu. Nakon svega, gospodin Rajt je samo pokušao da baci malo svetla na njihov put, a oni su prividno zamislili da ih je oslepio.